50 волонтера Црвеног крста из 25 различитих
држава широм свијета од 8. до 22. јула ове године учествовало је на Међународном
кампу младих ЦК у Аустрији.
Главна тема кампа била је: „Dare to share! Youth acting by overcoming social barriers“. У данашњем животу и млади имају много обавеза, те смо кроз разне
радионице учили како да се ријешимо стреса, изразимо емоције, искажемо ставове,
сопствено мишљење, те ријешимо конфликте, како оне са другим људима, тако и оне
који се у јављају у нама самима. Сви заједно или подијељени у групе дискутовали
смо о разним проблемима, дилемама са којима се срећемо, размјењивали смо наша
искуства и упознавали се. На занимљив начин, проширили смо и знања о покрету
Црвеног крста, принципима, женевским конвенцијама, цјелокупном историјату, те међународном
хуманитарном праву. Упознати смо и са дјеловањем МКЦК у природним катастрофама,
ратовима, припремању склоништа, али и упозорени да није увијек једноставно и
без ризика помагати другима. Имали смо част да упознамо човјека који је
преживио три концентрациона логора и ове године обиљежио стоти рођендан, сјећања
која је подијелио са нама о стравичним мучењима и прогонима, свакако су била
застрашујућа, али опет и јако поучна. Сљедећи дан обилазили смо логор
Матхаузен, слушали о нељудском опхођењу према заробљеницима, видјели просторије
у којима су живјели и употпунили причу о ужасу рата. Поред овог излета, организована
је и посјета Мелка, градића на обали Дунава, познатог по укусном сладоледу, али
и Беча, главног града Аустрије и средишта културе. Тамо смо на тргу препуном
људи, Stephansplatz, имали флешмоб, гдје смо сви у исто вријеме укипљени
стајали двије минуте, са подигнутим натписима у складу са главном темом кампа,
а затим углас узвикнули „Dare to share!“ што је био наш мото.
Слушали смо о раду и приступу дјеци са посебним
потребама, а након тога и обишли један такав центар, гдје смо се дружили са том
дјецом, приредили им разне игре и заједно провели прелијепо и заниљиво поподне.
Увече смо имали радионице припреме традициналних јела разних држава, тако да
смо заједно кували и имали могућност да пробамо јела карактеристична за разне
крајеве свијета. Мени је посебно драго вече било када је организован peacewalk.
У тишини смо носили свијеће кроз цијели град, а затим заједно запалили ватру,
сједили и пјевали пјесме уз гитару, и одавали слику мира и јединства. У
Лангенлоису, препуном винове лозе и доброг вина, смјештен је и музеј управо
посвећен овом пићу који смо и ми обишли, шетали огромним подрумима и уживали у
тестирању вина. Учесници кампа су били подијељени у четири групе, чији је циљ
био припремање Фестивала нација, догађаја који је заокружио цјелокупни рад. Ту
смо приказали све што смо припремили, али и оно најбитније да смо научили да
дјелујемо као тим. Сви су то вече представили
државу из које долазе, игром, плесом, пјесмом или на неки други начин. Након
саме манифестације многобројни посјетиоци могли су да обиђу штандове земаља,
пробају традиционална јела, питају ако желе нешто више да сазнају о другим
културама и народима. Током кампа доста
смо причали о крајевима из којих долазимо, представљали обиљежја, обичаје, своју
културу на најбољи могући начин, али и трудили се да упознамо друге, без
предрасуда. Временом смо од странаца постали пријатељи, провели незаборавне
тренутне и није важно одакле смо дошли, које смо расе, вјере или нације,
искрени смијех сви разумијемо. Сви смо били исти, сви смо породица Црвеног
крста.
Невена Газивода
Нема коментара:
Постави коментар